Šest visećih srebrnih filigranskih kandila iznad Vitlejemske zvezde u Crkvi Hristovog rođenja u Vitlejemu.

Kandila su bokastog oblika. Dno je kupolasto sa visećim krstićem koji je obostrano dekorisan crvenim granatom. Samo telo je sačinjeno od devet delova na kojima se po sredini nalaze zvezdaste rozete. Tri centralne rozete imaju 14 krakova kao srebrna zvezda nad mestom rođenja Isusa Hristosa. Na sredini zvezde je umetnut granat prečnika 10 mm. Kandilo je zakačeno na tri lanca,  povezana u noseću rozetu u obliku zvezde sa 14 krakova sa zakačkom na vrhu. Ispod rozete visi srebrni liveni golub koji simbolizuje Sveti Duh.

BAZILIKA HRISTOVOG ROĐENJA

Iznad pećine Hristovog Rođenja - Vertepa danas je ogromna i veličanstvena crkva koju podiže Sveta majka cara Konstantina - Jelena Ravnoapostolna, 324. godine kao svoju prvu zadužbinu u Svetoj zamlji, dok je deo porušenog hrama u 6. veku dogradio car Justinijan. Na unutrašnjim stubovima crkve, kojih ima 48, oslikani su Vaseljenski sabori zajedno sa predstavama svetih. U pećinu - Vertep, silazi se sa 16 stepenika pored ikone Bogorodice vitlejemske, a na drugu stranu izlazi preko 13 stepenika.

Ulaz u Vertep

Nad polukružnom centralnom nišom nalazi se časni presto, a pod njim mermerna ploča sa srebrnom Zvezdom koja označava mesto koje je obasjala zvezda Istoka označavajući mesto rođenja Spasitelja sveta. Prva zvezda je uništena tokom nemira 1847. god. Na unutrašnjem krugu zvezde nalazi se natpis na latinskom: «Hic de Virgine Maria Jesus Christus natus est» (Ovde je Deva Marija rodila Isusa Hristosa). U polukrugu okolo zvezde gori 15 kandila, od kojih su 6 priložili pravoslavni Grci, 5 Jermeni i 4 katolici.

Vitlejemska zvezda

VLADIKA NIKOLAJ

MISIONARSKA PISMA 94. Pismo Jednom budućem pokloniku:

O Vitlejemskoj pećini Spremaš se za put u Svetu Zemlju Gospodnju. Slušao si, veliš, predavanje vladike Nektarija o prošlom pokloničkom putu, pa te to još više obodrilo da ostvariš svoju blagu nameru. No želeo si pred Božić još nešto saznati o Vitlejemskoj pećini, toj zemaljskoj palati Cara nebeskoga. Najslavnija od svih pećina u svetu nalazi se na kraju varoši Vitlejema. Dobar put, beo kao platno, vodi poklonike iz Jerusalima za Vitlejem. No nama je malo stalo do puta; očima gledamo put a mislima mislimo o onoj sveštenoj pećini. Unaokolo kamenit krš; oko puta nešto malo zelenila, poneki vinograd, poneki maslinjak, poneka njivica sa pšenicom, ali uglavnom krš. No zar je nama do toga? Naše oči gledaju površno sve to, a duša naša iščekuje da vidi onu milu pećinu. Prolazimo pored manastira svetog Ilije, gde su istočni mudraci prenoćili pri povratku iz Vitlejema, i gde su dobili znak s neba, da ne idu k Irodu nego da okrenu drugim putem za domovinu svoju. Ulazimo u Vitlejem, u Betlehem, što znači: Dom hleba. Tajanstveno i mnogoznačajno ime grada, gde se rodio Onaj koji je za Sebe rekao: Ja sam hleb života. Varoš arapska. Sve sami Arapi; samo poneki Grk ili Jevrejin. Mnogi govore i ruski; naučili su zbog hiljada i hiljada ruskih poklonika, koji su ovamo dolazili. Naši govore s njima srpski, i nekako se sporazumevaju. Okružuju nas; nude nam brojanice, ikone, krstiće od sedefa, i razne stvari od maslinova drveta. To prodaju; od toga žive. I tako ceo grad živi od Hrista, i to ne od skora no od pre mnogo stoleća. Ali sve to nas za sad slabo interesuje; naše oči traže onu slavnu pećinu. Gde je sveta pećina, raspitujemo? Vode nas dugom dugom ulicom, i uvode u prostranu crkvu sa mnogo mnogo mermernih stubova. Tu je, dakle, pećina u samoj toj crkvi. Car Justinijan podigao je tu veliku crkvu nad pećinom, na pola hiljade godina posle Rođenja Hristova. Niz nekoliko stepenika spuštamo se dole ispod poda crkve - u pećinu. Srce nam treperi i gori. U toj hladnoj pešteri prvo je počelo kucati najtoplije Srce, koje je ikad na zemlji kucalo. Svaki otkucaj toga Srca značio je ljubav i samo ljubav prema rodu ljudskom. U desno jedan oltar sa mnogo zlatnih i srebrnih kandila. Tu se On rodio, od prečiste Deve Marije. U levo drugi oltar, opet sa mnogo kandila. Tu su bile jasle; i tu je On ležao povijen, na slami u jaslima. Mnogi od naših poklonika počeše plakati od uzbuđenja. Rekao je Bog kroz proroka: i izvadiću kameno srce iz tijela vašega, i daću vam srce mesano. U ovoj pešteri - ako igde - kameno srce postaje mekano kao zagrejan vosak. Pećina je sama po sebi teskobna i mračna. U Svetoj Zemlji ima mnogo i mnogo prostranijih i lepših pećina. Ima ih ugodnih za stoku; ima drugih gde stanuju ljudi; ima ih opet koje su služile za grobnice. No Sin Božiji, Čovekoljubivi, spustivši se sa prestola večnog sjaja na zemlju, nije izabrao ni od pećina najbolju, najsvetliju i najugodniju. O kolika smernost! Koliko poniženja nas radi! Zato padamo na kolena, svi svi, i na metanije pred Njim, večnim Razumom i večnom Ljubavlju. A duše naše uzdižu se iz ove pećine k Njemu, Caru neba i zemlje, Pobediocu greha i smrti. Uostalom, šta je za nas pećina Njegova do šamar našoj sujeti i trajni svedok Njegove veličine? On, On vaskrsli i živi Gospod s nama putuje nevidljivo, kao negda sa dvojicom učenika Svojih u Emaus. I mi osećamo Njegovo prisustvo, i radujemo se na svakom koraku. Kad otpevasmo Božićni tropar, uzviknu jedan poklonik: Hristos se rodi! A mi svi: Vaistinu se rodi! I zabruja sva pećina kao veliko zvono. Potom izađosmo i odosmo grčkom Mitropolitu u posetu, a potom dalje, i dalje. No duša nam osta u svetoj Pećini, i sveta Pećina u duši do današnjega dana.

Srebrna filigranska kandila iznad Vitlejemske zvezde u crkvi Hristovog rođenja

Sa blagoslovom Arhiepiskopa jordanskog Teofilakta iz Jerusalimske Patrijaršije, šest grčkih kandila je zamenjeno sa ovih šest filigranskih srebrnih kandila koje su priložili srpski pravoslavni vernici prilikom hodočasničkog putovanja u Svetu Zemlju sredinom 2009.god.

Nesebičnim i bogougodnim angažovanjem gosp. Gordane Šipke iz Novog Sada i Sestre Doroteje iz Crkve Hristovog rođenja u Vitlejemu, prikupljeni su prilozi od srpskog verujućeg naroda za izradu ovih šest kandila.

Posebna zahvalnost pripada gosp. Dušanu i gđi. Leonori Vulović iz Beograda koji su priložili drago kamenje koje je ugrađeno u ova kandila.

Materijal:           srebro finoće 950, rubin, granat, sedef.
Tehnika izrade:  filigran, granulacija, inkrustacija, livenje.
Veličina:            24 (30) × 17 cm., lanci 50 cm.
Težina:              KD023 -770 gr., KD024 -770 gr., KD025 -770 gr., KD026 -770 gr., KD027 -770 gr., KD028 -770 gr.
Godina izrade:   2009.
Naručilac:          Gđa. Šipka Gordana, Novi Sad.
U posedu:          Crkve Hristovog rođenja, Vitlejem - Sveta Zemlja.