Dva
osnovna dragocena metala u upotrebi u crkvenoj umetnosti su
— zlato i srebro. Uprkos činjenici da je većina crkvenih
predmeta izrađena od srebra, zlato je na prvom mestu po
simboličkoj hijerarhiji. Takođe, ako pogledamo crkvenu
umetnost u celini, uključujući ikonografiju i hramovnu
arhitekturu, pokazaće se da je zlato i u kvantitativnom
smislu na prvom mestu.
Prva i osnovna vrednost zlata je ta što ga doživljavamo kao
svetlost, te ga možemo ga nazvati "apsolutnom metaforom
svetlosti". Ova simbolika nije vezana isključivo za
hrišćanstvo, već se može naći i kod starih Grka i
staroslovenskih kultura, za koje je "zlato — vatra koja sija
u noći". S druge strane, svetlost u Hrišćanstvu je simbol
božanstvenoga: «...da je Bog svjetlost, i tame u njemu nema
nikakve.» (I Poslanica Jovana 1.5.). Prema tome zlato kao —
"apsolutna metafora svetlosti", predstavlja "apsolutnu
metaforu Boga", te se može reći da svetlost nije suština
Boga, već njegova energija.
Svetlost kao duhovni simbol ima nekoliko vrednosti. S jedne
strane, to je — jasnoća, koja otkriva suštinu postojanja. U
Jevanđelju po Jovanu kaže se: «A Isus im reče: Još je malo
vremena svjetlost sa vama; idite dok svjetlost imate da vas
tama ne obuzme; a ko ide po tami ne zna kuda ide» (Jovan
XII.35). S druge strane, svetlost je blistanje Božanske
Slave, -"I slava Gospodnja bješe po viđenju kao oganj koji
sažiže..." (Izlazak XXIV.17), svetlost, od koje je oslepeo
progonitelj Savla i duhovno progledao apostol Pavle (Dela
apostolska XXII.11). Precizno govoreći, zlato u velikoj meri
može odaslati "zaslepljujući sjaj" u kombinaciji sa
"tajanstvenim mrakom", što je , prema učenju Dionisija
Areopagite, sinonim za božansku svetlost: "Ova svetlost je
čulima nepojmiva zbog neviđenog sjaja i ujedno nedostižna
zbog bogatstva suštinskog svetla, a u taj tajanstveni mrak
ulazi onaj koji je uspeo da spozna i vidi Boga ne vidom i
saznanjem, već onaj koji je vaistinu uspeo da se uzdigne
iznad vida i saznanja...".
Oba svojstva ove svetlosti — prozračna jasnoća i jako
bleštavilo, izražena kroz supstance stakla i zlata, opisuju
izgled Nebeskog Jerusalima: «...a Grad zlato čisto, slično
staklu čistom». (Otkrivenje XXI.18). U hrišćanskoj umetnosti
ovi kvaliteti se materijalizuju u prozirnosti vitraža
katoličke crkve i zlatnom sjaju vizantijskih mozaika i
pravoslavnih ikona. U navedenom primeru odslikava se
fundamentalna razlika teoloških pogleda Zapada i Istoka. U
pravoslavnoj crkvi, vrednost zlata se ogleda u njegovoj
simbolici Božanske nestvarne svetlosti, Božanske Slave. S
tim razlogom zlato se i koristi u ikonografiji i u crkvenom
zlatarstvu. Zlato se takođe može vezati posebno za anđele
kao personifikacijom Božanske Slave. Poznate su vizantijske
gravirane ikone sa motivom Arhangela Mihajla.
Sledeća vrednost zlata je takođe u vezi sa svetlošću, i to
sa sunčevom svetlošću. Ovakva simbolika je nerazdvojiva od
mnogih pre-hrišćanskih kultura. Zlato je redovno bilo
dovođeno u vezu sa Suncem, a srebro sa Mesecom. Hrišćanstvo
je usvojilo ovakvu simboliku, formirajući novi sled simbola:
zlato je — simbol Sunca, a Sunce je — simbol Hrista.
Epitet Hrista, po rečima proroka Malahije je «Sunce Pravde»
(IV.2). Sunce je oduvek dovođeno u vezu sa sa svetovnim
carevima, pa je stoga i carski simbol, a zlato — zbog svojih
osobina kao simbol carskog dostojanstva. Iz tog razloga su
mudraci i darivali zlato mladencu Hristu kao mesijanskom
caru, "Caru Slave". Regalije svetovnih careva su uglavnom
izrađivane od zlata, a većina carskih poklona i darivanih
bogoslužbenih predmeta carskim hramovima su izrađeni od
zlata.
U direktnoj vezi sa zlatom je i drugi dragoceni metal -
srebro, čija je prevashodna vrednost vezana za moralnu
čistotu, svetost i neporočnost. Tim vrednostima su doprinele
i osobine srebra da ima izuzetnu belinu i moć da spreči
procese raspadanja i truljenja. Verovatno zbog ove zadnje
osobine, srebru su odvajkada pripisivane čarobna svojstva, i
moć da odagna zle sile. Iako su oba metala simbol
neporočnosti, duhovnog i telesnog itegriteta, a ne simbol
štetnosti i škodljivosti, zlato i srebro se donekle
razlikuju po svom značaju. Ako je zlato apsolutni i Božanski
simbol, srebro u većoj meri odražava živu prirodu čoveka.
Stoga je srebro idealno za izradu pojedinačnih sakralnih
predmeta kao što su krstići, ikonice i slični predmeti koji
dolaze u dodir sa prljavštinom, bolešću, a na duhovnom planu
sa grehom. Osobina srebra da vremenom tamni simbolizuje
posrnulu prirodu Adamovu. Srebrni krst, pored duhovne
potpore, ukazati će na zdravstve poremećaje kod čoveka. Naši
pretci su koristili ovu osobinu srebra kako bi pratili
zdravstveno stanje dece. Srebrni krstić nošen uz telo ili
dečja srebrna naušnica sprečavali su, po verovanju, pojavu
bolesti.
Kao simbol neporočnosti, srebro i zlato simbolizuju
devičansku čistotu pa se i dovode u vezu sa Bogorodicom.
Štaviše, srebro je češće osnovni simbol Majke Božje, kao i
pozlata u svojstvu zamene za čisto zlato. Kao odraz
Božanskog svetla, pozlata je često prisutna na srebru. Ona
može u potpunosti prekrivati predmet, prilbližavajući ga
simboličkom značenju čistoga zlata, a može biti prisutna i
fragmentarno, stvarajući simboličku kombinaciju dva metala.
Ovakva kompozicija boja često se koristi u predstavama
Otkrivenja, simbolizujući svetost (srebro), koja se nalazi u
zracima Božje Slave (zlato).
Postoji još jedna dodatna simbolička vrednost zlata i
srebra, koja je u vezi sa procesom topljenja i prečišćavanja
ovih metala. To je simbol preobraženja, prosvetljenja,
askeze i mučeništva. Kod svih naroda proces topljenja i
livenja metala nosi određenu magijsku konotaciju. Međutim, u
hrišćanstvu taj proces je u dubokoj vezi sa iskušenjem i
preobraženjem čovečje duše. Na svom putu do sjaja zlato i
srebro prolaze kroz oganj: "Topionica je za srebro i peć za
zlato, a srca iskušava Gospod", kaže se u Starom Zavetu
(knjiga priča Solomunovih XVII.3). Slične misli se nalaze i
u Novom Zavetu: I anđelu Crkve u Laodikiji čiji duh nije «ni
studen ni vruć», kaže se: "Savjetujem ti da kupiš od mene
zlata ognjem žeženoga, da se obogatiš;..." (Otkrivenje
III.18).
Još jedno značenje srebra je — Jevanđeosko krasnorečje,
tačnije rečeno — simbol Istine. Ovo je zasnovano na
stihovima Psalma 11.7, i takođe je povezano sa procesom
topljenja: "Riječi su Gospodnje riječi čiste, srebro u vatri
očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno".
